Овај чланак је написан пре четири године и посвећен је погинулој посади авиона Ан-12 која је носила неопходну помоћ народу Јерменије након катастрофалног земљотреса. Прошло је 30 година, а ми још увек памтимо наше храбре авијатичаре и дивимо се јерменском народу који опстаје упркос окружењу и страшним притисцима.

У публикацији „Побуда“, проф. др Бора Ристић износи своје ставове и оцене о положају дела српског народа у Македонији од издвајања ове републике из бивше југословенске федерације, па представља вредан писани документ о значајним догађајима виђеним из угла једног од учесника.

После десетогодишњег активног учешћа у друштвено политичком животу Срба у Македонији и 20 година од распада Југославије, Ристић је одлучио да напише књигу под насловом „Побуда“, у којој је, како каже, покушао да што верније прикаже борбу српског народа за очување националног идентитета.

Да ли сте знали да су Срби некада име главног града Сједињених Америчких Држава правилно писали „Уашингтон“? Ми нисмо. Били смо свесни, наравно, да смо пре Другог светског рата користили присвојни придев „американски“ уместо данашњег „амерички“, али за „Уашингтон“ нисмо знали.

Нико од јапанских самураја, који су се успешно уденули у Запад, не тражи да се одрекну свог писма. Победник Песме Евровизије, Израел, све до данас се користи својим писмом и својим древним језиком који је у прошлом веку доживео прави процват. Само су Руси и простор Руског света, заједно са другим народима који су сачували ћирилицу, под притиском антићириличне кампање без преседана која није од јуче

Србски културни центар „Ћирилица“ организује представљање књиге „Чувар космичког левка“ Драгана Јовановића, филозофа, писца и колумнисте НИН-а.   О књизи говоре: Весна Пешић, издавач др. Милан Брдар, филозоф Бранко Драгаш, економиста и колумниста Таблоида Драган Јовановић, аутор   6. децембар 2018. године у 19 часова Србски […]

Завичајно Удружење „Далмација“ Суботица и Србски културни центар „Ћирилица“ Београд   Организују изложбу „Година Саве Мркаља“     Говоре: Др. Владо Ђукановић Милорад Ђошић Миле Боснић Софија Гердијан Стеван Бардак   Суботица, Отворени Универзитет Трг цара Јована Ненада 15   Свечано отварање у понедељак 3. децембра […]

Процес идентификације са агресором је када се појединац, група или читаво становништво услед деловања различитих фактора одједном идентификује са оним ко је на њега извршио агресију, дође до закључка да је агресор у праву и последично покушава све што може да постане политички, економски, културно, морално исти као и сам агресор. (…) На крају: Сам сам крив. Ја сам човек ниже врсте. Ми смо глупи. Ми ништа не знамо. – Љубомир Кљакић, РТВ Марш, Ваљево, 24. новембар 2018. г.

Да ли и какве везе ми Срби имамо са Илирима и да ли смо стварно то ми или неки други људи погледајмо шта каже прича о Илирским регуламентима, а то је збирка прописа, уредаба и разних наредби црквеног карактера. Уз помоћ страшне Википедије, која прети да постане сам врх светског знања, прескачући енциклопедије, архиве, уредбе, мишљења и сл. долазимо до следећег, али и уз малу консултацију и помоћи Архива Војводине који говори о Илирској дворској канцеларији као о некој врсти министарства за српска питања.

Дипломатија је скуп радњи и поступака чији је задатак постизање крајњег циља, а то је достизање идеје за коју се боримо и то не само као држава и народ, већ и као појединци. С обзиром на то може се закључути да је дипломатија све. Једина препрека на том путу може бити част, која је данас згажена у квазидипломатским односима. Кад кажем квазидипломатски односи, сматрам да су они у последњих стотинак година еволуирали и достигли дно, тј. када смо ми од великог народа који је успешно одолевао петовековном покрштавању, сведени на мали народ. Колико ће здраво језгро да издржи, питање је?

www.000webhost.com