Језик и писмо
Кроатизми у српском језику
28/08/2019
(Новица Коцић)

Последњих десетак година електронски и штампани медији преплављени су кроатизмима. У овим медијима, као и у говору јавних личности, без изузетка се користи реч помак. Један од синонима у српском језику, који је реч помак потпуно истиснула из употребе, је именица напредак. Помак има озбиљну конкуренцију у, такође, кроатизмима одабир и изведба, које је, пре свега, гурао и успео да лансира у јавни говор део српске народњачке естраде. На трговинским радњама у Србији, нигде нисам видео таблу са називом „Одабир”, а са називом „Избор” и те како јесам. О одабиру најлепше девојке да и не говоримо.

У ужем избору свакако је и кроатизам пошаст, која је стигла и до Петловца, а да у Петловцу нико, а и широм Србије мало ко зна шта та реч значи. У Србији нико више никоме ништа не приговара или приписује, али се спочитава на сваком кораку. И због тога се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно.

И ако више нико ни о чему не размишља, стиче се утисак да нам стижу боља времена, јер сви мудро промишљају. Лично мислим да се у конкуренцији могу наћи и речи упитан – неупитан и утемељен и неутемељен.

Могуће је да речи утемељен и неутемељен нису кроатизми, али ако закључак изводимо из недавно објављеног текста „Краљ чекићем утемељио најдуговечнију централу”, или из неспорне чињенице да у Србији нико неће рећи темељем него на основу, тешко да би се то могло рећи. Међутим, да није бомбонџијске радње у Улици Гаврила Принципа у Београду, основане 1936. године, у Србији ништа не би било основано, све би било утемељено или неутемељено.

У круг фаворита свакако спадају и кроатизми – језичке бесмислице, односно поштапалице, свако мало, свашта нешто, шта год, како год… Све чешће су у употреби и речи: потцртати, гледе, становито, одгодити, позорност, недвојбен, понукати, благдани, изнимно, непочинство, учинковит, запрека, значајка, тајновито, угођај, судионици, дужносници….

Милош Бојановић,
адвокат, Београд

Извор: Политика

Оставите одговор

www.000webhost.com