АУТОР: Рина Бикова Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена од латинизације и енергичних латинизатора. О покушајима и предлозима да руски језик пређе на латиницу читајте у […]

Крмчија иловичка, најстарији препис Номоканона Светог Саве из 1262. године, први српски правни акт налази се у Архиву Хрватске академије знаности и уметности (ХАЗУ), потврдила је Ивана Бурнаћ из Архива ХАЗУ.     У одговору Танјугу да ли је најстарији препис и даље у њиховом архиву, Бурнаћeва је […]

Више хиљада артефаката српског културног наслеђа налази се у страним јавним збиркама широм света, каже историчар Дејан Ристић. Напомиње да се зна где се ти артефакти налазе, али да држава не чини довољно да би та културна грађа била враћена у домаће националне институције. – Наши […]

Свети Сава је део свих нас, он се издигао негде у средини, он представља историју иза и испред себе и гледа у будућност… он вечно живи са нама, он нас опомиње, а да тога нисмо ни свесни! Без Светосавског пута ми можемо само да бауљамо у […]

Иловичка крмчија настала 1262. године најстарији је сачувани препис Номоканона Светог Саве. Овај вредни рукопис Хрвати су током Другог светског рата украли из српског Музеја и пренели у Хрватску.     Где се данас то српско благо тачно налази, није сигурно утврђено. По једним тврдњама Хрвати […]

Свака душа тежи творцу али протекло време у коме смо живели је побркало путоказе па многи тражитељи духовности залутају. Људи којима је младост пролазила у зениту ,,титославије” данас духовност траже свуда само не у православљу. Будући као омладинци индоктринирани на анти православљу бивши шездесет осмаши који су оснивали црвени универзитет Карл Маркс духовност налазе у прет хришћанској словенској религији сматрајући да се треба вратити уназад, неки иду чак и даље пропагирају враћање на винчанску цивилизацију, неки су отворени сатанисти, неки верују у ванземаљце у све, само не у Христа, Православље и предање светитеља. Безгранично горди и заљубљени у своја такозвана открића ,,топле воде” преплављују интернет медије залуђујући и онако већ залуђену омладину жељну сазнања о нечем друкчијем од званичних података.

Београдски паримејник је књига ране српске средњовековне писмености, репрезентативна не само по свом формату него и по облицима слова и богатом украсу. Данас се чува у Народној библиотеци Србије као рукопис из прве четвртине 13. века. Иако постоји у свом крњем облику, са четрдесет посто од некадашње целине, и постојећих 108 листова сведоче о некадашњем, а и садашњем, монументалном изгледу и лепоти.

Косово је душа Србинова, његова рана незацељена, крв његова, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка, у којој је свако дете са сваком капи млека из мајчиних груди примило и свету причест и завет: умирање за слободу и мржња на ропство. Косово је непресушни […]

Што се тиче напомене за Дубровачку књижевност, навешћемо један податак да се види како Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином. Њихов професор опште историје на загребачком универзитету, учени Натко Нодило, писао је: „У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило се српски, говорило како од пучана тако од властеле; како код куће тако у јавном животу. Јесте истина да су записници разних вијећа водили латински, а прилика је такође да под кнезовима млетачким, њих ради, на вијећима се понешто расправљало и млетачким и којекаквим говором. Него у опћини од млетака ослобођеној, српски је расправни језик“, (Рад, 65,117).

www.000webhost.com