Свака душа тежи творцу али протекло време у коме смо живели је побркало путоказе па многи тражитељи духовности залутају. Људи којима је младост пролазила у зениту ,,титославије” данас духовност траже свуда само не у православљу. Будући као омладинци индоктринирани на анти православљу бивши шездесет осмаши који су оснивали црвени универзитет Карл Маркс духовност налазе у прет хришћанској словенској религији сматрајући да се треба вратити уназад, неки иду чак и даље пропагирају враћање на винчанску цивилизацију, неки су отворени сатанисти, неки верују у ванземаљце у све, само не у Христа, Православље и предање светитеља. Безгранично горди и заљубљени у своја такозвана открића ,,топле воде” преплављују интернет медије залуђујући и онако већ залуђену омладину жељну сазнања о нечем друкчијем од званичних података.

Београдски паримејник је књига ране српске средњовековне писмености, репрезентативна не само по свом формату него и по облицима слова и богатом украсу. Данас се чува у Народној библиотеци Србије као рукопис из прве четвртине 13. века. Иако постоји у свом крњем облику, са четрдесет посто од некадашње целине, и постојећих 108 листова сведоче о некадашњем, а и садашњем, монументалном изгледу и лепоти.

Косово је душа Србинова, његова рана незацељена, крв његова, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка, у којој је свако дете са сваком капи млека из мајчиних груди примило и свету причест и завет: умирање за слободу и мржња на ропство. Косово је непресушни […]

Што се тиче напомене за Дубровачку књижевност, навешћемо један податак да се види како Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином. Њихов професор опште историје на загребачком универзитету, учени Натко Нодило, писао је: „У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило се српски, говорило како од пучана тако од властеле; како код куће тако у јавном животу. Јесте истина да су записници разних вијећа водили латински, а прилика је такође да под кнезовима млетачким, њих ради, на вијећима се понешто расправљало и млетачким и којекаквим говором. Него у опћини од млетака ослобођеној, српски је расправни језик“, (Рад, 65,117).

У Хрватској се објављује све више књига које негирају усташка недела и врше срамотну ревизију историје, а тамошња власт то прећутно одобрава
JАСЕНОВАЦ није био логор смрти, већ радни логор. Срби су починили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима. У Јасеновцу нису убијана деца. Тамо нико није доведен зато што је био Србин, Јеврејин или Ром. У Јасеновцу се умирало од болести, понајвише од тифуса који су доносили партизани
Овакви садржаји, који негирају нацистичке злочине и Холокауст, у уређеним демократским државама третирају се као кривично дело, у Хрватској, где се свакодневно објављује књиге са оваквим тврдњама – није одговарао нико..

А аутори књиге Јосип Печарић и Стјепан Разум у јавности су познати по активистичком ревизионистичком дјеловању.У Загребу се спрема промоција још једне књиге која негира усташке злочине. Центар „Симон Визентал“ тражи забрану дела „Разоткривена јасеновачка лаж“.Јасеновац није био логор смрти, нико у њега није доведен да би био убијен. На ово мјесто нико није доспио зато што је био Србин, Јеврејин или Ром

Ћирилица је више од знаковног израза, она у себи носи сву мекоту, топлину и љубав охристовљене и оправослављене словенске душе, па се зато с правом може назвати и светом ћирилицом. А света је јер су је створили светитељи, свети Ћирило и Методије, освећена употребом у литургијском […]

На основу дуготрајних анализа, разговора, договора, свеобухватног разматрања и аргументованих консултација са стручним службама, а на бази писаних сагласности ваздухопловних субјеката, Ваздухопловна фондација “ Пилот Михаило Петровић“ објављује проглас по коме се за Дан пилота Србије одређује 29. мај, као датум када је наш први школовани пилот Михаило Петровић, успешно извршио свој први самостални лет.

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га […]

www.000webhost.com