Више хиљада артефаката српског културног наслеђа налази се у страним јавним збиркама широм света, каже историчар Дејан Ристић. Напомиње да се зна где се ти артефакти налазе, али да држава не чини довољно да би та културна грађа била враћена у домаће националне институције. – Наши […]

Седми рођендан ћириличког .срб домена, који корисницима српске интернет заједнице омогућава једнаку претрагу на овом писму као и на латиници, биће обележен данас скупом „Ћирилица на поклон”, који у београдском Медија центру организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС). За разлику од претходних годишњица, када је РНИДС организовао округле столове посвећене коришћењу нашег писма на интернету, овог пута ће корисницима светске отворене мреже у Србији поклонити преко потребан квалитетан ћирилички фонт. Према проценама стручњака, недостатак таквих фонтова представља један од главних разлога за слабо коришћење нашег ћириличког интернет домена. Дизајнирање и израда ових фонтова не могу почивати на ентузијазму ретких појединаца, наглашава за наш лист лингвиста Владо Ђукановић.

Београдски паримејник је књига ране српске средњовековне писмености, репрезентативна не само по свом формату него и по облицима слова и богатом украсу. Данас се чува у Народној библиотеци Србије као рукопис из прве четвртине 13. века. Иако постоји у свом крњем облику, са четрдесет посто од некадашње целине, и постојећих 108 листова сведоче о некадашњем, а и садашњем, монументалном изгледу и лепоти.

Дa у Србији постоји центар за распарчавање српског језика и да он, под називом Одбор за стандардизацију српског језика, делује у Српској академији наука и уметности види се у књизи „Српски језик у нормативном огледалу“. Између 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика има и оних које су корисне, као и оних које су ирелевантне. У некој нормалној историјској ситуацији бављење језичким ситницама, недоумицама и финесама стварно има смисла. Али, прве две одлуке не тичу се ситница и, за разлику од осталих, од стратешког су значаја. Оне су погубне јер поричу идентитет и интегритет српског језика.

Заборављена расправа о аутору спева Смрт Смаил-аге Ченгића

„Жао ми је, кад тако радо читате моје стихове, што немам овде песму Ченгића. Знам да би вам се врло допала. Дође ми, вели, један, и кад сам му прочитао, зациганчи: дај ми, дај ми; и ја му дадох, а пријепис није ми остао“ – овако је, током боравка у Италији 1851, владика црногорски Петар II Петровић Његош говорио Љубомиру Ненадовићу, који ће то забележити и доцније објавити у Писмима из Италије.

Љуба брани Иван-бана жива

Хтео то Ненадовић или не, управо је његово сведочење дало замаха расправи око ауторства спева Смрт Смаил-аге Ченгића, па су, у годинама на преласку из XИX у XX столеће, бројни српски и хрватски писци износили сопствене теорије, које су се кретале у распону од одбране Мажуранића, преко претпоставке да је Мажуранић на превару узео Његошев рукопис, до могућности да је Његош свесно дозволио (из политичке опрезности) објављивање свог спева под туђим именом.

Светислав Вуловић, Драгутин Прохаска, Љуба Ненадовић, Имбро Ткалац, Лазо Томановић, Аугуст Шеноа – само су нека имена која су се мање или више укључивала у расправу и износила своје ставове и закључке.

Поводом ослобођење Србије 1918. у Првом светском рату важно је подсетити на чињеницу да је забрањена ћирилица у окупираној Србији (1916-1918) враћена наредбом с роком од три дана у Београду и да је данас потребно такође наредбом вратити свих преко 90 одсто ћириличких табли замењених латиничким […]

Ћирилица је више од знаковног израза, она у себи носи сву мекоту, топлину и љубав охристовљене и оправослављене словенске душе, па се зато с правом може назвати и светом ћирилицом. А света је јер су је створили светитељи, свети Ћирило и Методије, освећена употребом у литургијском […]

Википедија на црногорском језику засад не може бити успостављена, јер је језички комитет Википедије дао негативно мишљење и сматрају да је црногорски језик, као српски, хрватски и бошњачки, грана српско-хрватског језика, због чега оцењују да су постојеће Википедије на ова три језика разумљиве за сва четири […]

Сваки дан се све више људи жали на проблеме с можданом активношћу, на све већу расејаност (тј. немогућност да се усмери пажња, да се саберу мисли ради решавања одређених задатака), на проблеме око памћења информација, на физичку немогућност читања великих текстова, а да не говоримо о књигама.

www.000webhost.com